Infracrvena termografija je metoda za dijagnostikovanje termalnih anomalija na objektima koji su nam od interesa za ispitivanje. Dijagnostifikovanje se vrši termovizijskim kamerama (IC kamere) koje snimaju digitalnu infracrvenu fotografiju objekta.

Sama po sebi infracrvena fotografija ne prikazuje temperaturnu sliku objekta (prikazuje intenzitet IC zračenja tela). Tek unošenjem odgovarajućih parametara u samu kameru ili program za analizu slike dobija se termogram koji predstavlja temperaturni prikaz objekta.    

IC termografija se primenjuje svugde gde postoji proizvodnja i/ili razmena toplote (praktično sve oblasti ljudske delatnosti jer gotovo ne postoji proces koji nije vezan za razmenu energije). U praktičnoj primeni termografija služi za snimanje i dijagnostikovanje termalnih anomalija stanova, zgrada, kuća, krovova, podnog grejanja, terasa vodovodnih i kanalizacionih instalacija i sl.

Najveća prednost IC termografije u odnosu na druge metode određivanja temperature objekata je u tome što nije potreban direktan kontakt sa objektom koji se ispituje (ovo je naročito bitno u elektro postrojenjima i instalacijama gde postoji opasnost od visokog napona, mašinskim postrojenjima gde postoji opasnost od pokretnih delova i dr.). Takođe, termovizijskim snimanjem ne remeti se radni režim,proizvodni ili bilo koji drugi proces objekta ili postrojenja koje se snima tako da nema dodatnih troškova i gubitaka zbog samog snimanja (u stvari, veoma je poželjno da se snimanje obavi upravo u trenucima najvećeg opterećenja objekta, pogona ili postrojenja kako bi se dobila što vernija slika njegovog realnog stanja). Ne treba zaboraviti da svaka tačka termograma predstavlja temperaturu te tačke i da se na fotografiji veoma lako uočavaju mesta sa povišenim temperaturama dok se kontaktnim i IC termometrima meri temperatura samo pojedinih tačaka na objektu za koje se predpostavlja da mogu da imaju povišenu temperaturu (što u praksi ne mora da bude slučaj).